Опет то исто 0001    Азис султан ситан ферман пише 0002    У Стамболу граду бијеломе 0003    Преко Босне на Херцеговину 0004    До Мостара турскога дивана 0005    Омер-паши царскоме муширу, 0006    И Дервишу царском командиру: 0007    "Паше моје, да јазук ви било! 0008    "Што ми зевка ни узура нема 0009    "У Стамболу моме Цариграду? 0010    "Ни царујем нити господујем, 0011    "Не даду ми мазари крвави 0012    "Од Никшића града на ћенару, 0013    "Е ми Нишић у невољи цмили, 0014    "Љута га је опасала гуја, 0015    "Гора Црна и седморо Брда, 0016    "И његова око града раја, 0017    "А пред њима три српска сердара: 0018    "Од Лукова војвода Илија, 0019    "Који сједи граду на капију, 0020    "Од Рудина, ћилера грацкога, 0021    "Ту им сједи сердаре Шћепане, 0022    "Сердар Ђоко с племена Бањана, 0023    "Сва три сједе на Дугу крваву, 0024    "Нишићима затворили џаду, 0025    "Куда иде царева котрада, 0026    "Те их море и жеђом и глади 0027    "Има пуно три године дана. 0028    "А знате ли, лале моје праве, 0029    "Кад Нишиће Србима пуштимо, 0030    "Санџаку ће отворити врата, 0031    "Који брани сву Херцеговину, 0032    "Па ће ласно Босну приватити; 0033    "Кад саставе Босну и Србију, 0034    "Гору Црну и Херцеговину, 0035    "Хоће тражит’ Неманића царство, 0036    "Хоће турском додијати дину, 0037    "Но чу л’ те ме, лале моје праве, 0038    "Ето вама огњени солдати, 0039    "И велика од боја котрада, 0040    "Брже с војском на Дугу крваву, 0041    "Па на Дугу градите паланке, 0042    "Натурите од боја топове, 0043    "А Нишиће ране напуните, 0044    "И браните града од кавура, 0045    "А тражите три српска сердара 0046    "Али живе, ал’ њихове главе, 0047    "Пошљите их до Стамбола мога, 0048    "Ето вама вјера у ферману. 0049    "Слуго моја, Омер-паша стари, 0050    "Уфати ми војводу Јована, 0051    "Од племена равније Бањана, 0052    "Пошљи ми га у Стамболу жива, 0053    "Нећу ли га како превјерити, 0054    "Добар би ми био за везира, 0055    "Ђе се бије, свуди он добије, 0056    "Даћу њему мјесто Ћуприлића, 0057    "Е га бана у санџаку нема, 0058    "Он ће моју одметнути рају 0059    "Од санџака од Херцеговине." 0060    Ферман дође челеби-Мостару, 0061    Омер-паши царевом муширу. 0062    Кад видиотуру од султана, 0063    Он изнесе на диван фермана, 0064    А окупи паше и везире, 0065    И пред њима проучи фермана. 0066    Разумјеше царева фермана, 0067    Све пофата трољетна грозница: 0068    Није лако за Дугу зборити, 0069    А камо ли Дугом војевати, 0070    У њу често крваво мраморје, 0071    Вију вуци, грају гавранови, 0072    А пуцају српски џефердани, 0073    А из гласа кликују сердари: 0074    "На ноге те, браћо Србадијо! 0075    "Утврдите метеризе бојне, 0076    "Кад наљегу у Нишиће Турци, 0077    "Крв пролијте, жалити немојте 0078    "Ради Бога и народа свога, 0079    "Након себе спомен остављајте." 0080    На дивану разумјеше Турци. 0081    Дервиш паша тио бесидио: 0082    "Чујете ли, паше и везири, 0083    "Што нам султан од Стамбола пише? 0084    "Је ли боље мушки погинути 0085    "Ради вјере и турскога дина, 0086    "Но од свога гинути султана, 0087    "Сад што ћемо од живота свога?" 0088    Омер-паша бесиди Дервишу: 0089    "О Дервишу, царев командару, 0090    "Ето тебе огњени солдати, 0091    "И велика царева котрада, 0092    "Ајде с војском граду широкоме, 0093    "На Гацко ћеш учинити табор, 0094    "Док окупиш четрдес’т хиљада 0095    "Регулана царева солдата, 0096    "И остале Херцеговце Турке, 0097    "Док ти стигне царева котрада, 0098    "Брже да си на Дугу крваву, 0099    "Па на Дугу сагради паланке, 0100    "А натури од боја топове, 0101    "У Нишиће опремајте рану, 0102    "Добро тражи три српска сердара, 0103    "Не би ли ти добра срећа дала, 0104    "Да њихове изгубите главе, 0105    "Да их спремиш на диван султану. 0106    "За Јована немој се мучити, 0107    "Једном смо га себе добављали, 0108    "И превари четири везира, 0109    "Здраво пође своме завичају. 0110    "А ја одох мору на јалију, 0111    "Завешћу се у морску ђемију, 0112    "Док изидем Скадру на Бојану, 0113    "Покупићу Скадар и Бојану, 0114    "А дигнућу љуту Арбанију, 0115    "Саставићу војске сто хиљада, 0116    "Завешћу се Блатом широкијем, 0117    "На Брда ћу с војском ударити, 0118    "Књаз Николи забун учинити, 0119    "Да на Дугу индата не спрема." 0120    Тако рекли, па се послушали. 0121    Дервиш-паша окренуо војску, 0122    Ето њега Гацку широкоме, 0123    Па на Гацко табор учинио, 0124    Док окупи четрдес’т хиљада, 0125    Регулаша, царева солдата, 0126    И остале љуте Херцеговце, 0127    И стиже му од боја котрада. 0128    Па отале окренуо војску, 0129    Ето Дервиш на Дугу крваву, 0130    На Ноздре је табор учинио, 0131    Куле гради, а клачине пали, 0132    Утврдише метеризе бојне, 0133    У Нишиће опремају рану. 0134    Дочека га војвода Илија 0135    Су његово три стотине друга, 0136    С друге стране сердаре Шћепане, 0137    Дочекаше у Пресјеку Турке, 0138    Бој бијаху, боље не могаху, 0139    Док им Турци обрнуше леђа, 0140    А сердари сабље повадише, 0141    Па у Турке загон учинише, 0142    Те сијеку на буљуке Турке; 0143    Од Пресјека од воде студене 0144    До крваве Оџине Пољане 0145    Пет стотина глава посјекоше, 0146    Отеше им од боја топове. 0147    Ту их срете царева парада, 0148    И велика беглук регемента, 0149    На њих огањ оборише живи, 0150    Погинуше обадва сердара, 0151    А сердара Николића Шога, 0152    Њега љутом раном обранише. 0153    У сердара ваљана дружина, 0154    Млади момци од боја јунаци, 0155    Не даше им посјећи сердаре, 0156    Унијеше оба у планину. 0157    Кад сердари српски погинуше, 0158    Полећеше сјени од јунака, 0159    Сиви соко од Дуге крваве, 0160    Па одлеће на Цетиње славно 0161    До књажеве велике биљарде. 0162    Кад долеће соко на Цетиње, 0163    На врата га стража дочекала, 0164    Пролетио соко на пенџере, 0165    За демир се ноктим’ приватио, 0166    А у џаме крилом ударио, 0167    Соко цикну како гуја љута. 0168    Књаз Никола сједи у биљарду, 0169    И код њега Мирко и сенати, 0170    Нит’ ко чује нити разумије 0171    До Николе у столици књаза. 0172    Он познаде сјени од јунака 0173    Десном руком џаме отворио, 0174    Соко сиви паде му на руке, 0175    Испод крила књигу њему дава. 0176    Књаз видио што му књига каже, 0177    Па с’ удари по кољену руком: 0178    А да моје од крајине крило! 0179    Из столице на ноге скочио, 0180    Па се шета по дугој биљарди. 0181    Зачуди се Мирко и сенати 0182    Ко донесе карту у биљарду. 0183    Ниједан га не смије питати, 0184    Но подоцкан Петровићу Мирко 0185    Господару приступио руци: 0186    "Књаз-Никола, земљи господару, 0187    "Оклен карта ватром изгорјела 0188    "Ко за абер каза у биљарду?" 0189    Књаз Никола проговара Мирку: 0190    "О мој бабо, Петровићу Мирко, 0191    "Желио си боја с војводама 0192    "Да с турскијем ратимо султаном. 0193    "Ето боја, а ето мегдана, 0194    "Ето Турци на Дугу крваву, 0195    "Куле граде, а клачине пале, 0196    "Утврдили метеризе бојне, 0197    ”Натурили алкали топове, 0198    "Па пригоне у Нишиће рану. 0199    "Данас кавга на Пресјеку била, 0200    "Погинула од крајине крила, 0201    "Два сердара Шћепан и Илија, 0202    "Оба су ви данас погинули 0203    "На крвавој Оџиној Пољани. 0204    "Но војводе, на ноге устан’те, 0205    "Па на пола дијелите војску, 0206    "Полу с Мирком на Црницу равну, 0207    "Сад ће Омер на Брда камена, 0208    "Има за њим војске сто хиљада; 0209    "Полу с Петром на Дугу крваву, 0210    "Осветите два наша сердара. 0211    "Да су јуче други погинули, 0212    "Они би их осветили брзо." 0213    Па дозивље Петра Вукотића: 0214    "Брже да си на Дугу крваву, 0215    "И ето ти нахија катунске, 0216    "То је срце наше Горе Црне, 0217    "А још ћу ти спремити војвода 0218    "Од Цетиња Мартиновић-Марка, 0219    "Од Његуша Радоњића Ива, 0220    "И војводу Матановић-Ђура, 0221    "А од Цуца војводу Милоша, 0222    "Од Грахова војеводу Анта, 0223    "Ја га бољег немам за мегдана, 0224    "Од Дромњака Церовић-Новицу, 0225    "Он ће довест’ Пиву и Дромњаке. 0226    "А кад чује Ђоко и Јоване, 0227    "Сами ће ти с Бањанима доћи, 0228    "Све итају да замећу кавгу. 0229    "Крв пролите жалити немојте 0230    "Ради части и слободе драге." 0231    Кад војводе разумјеше књаза, 0232    Сви једнако на ноге скочише, 0233    Њима млађи коње приведоше 0234    У племена своја поиташе. 0235    Капетане себе добавише, 0236    Па им наред од Цетиња кажу. 0237    Капетани војску окупише, 0238    На крваву Дугу поиташе, 0239    Сваки ита, а за Петра пита. 0240    Кад дођоше на Дугу крваву, 0241    У Стогове табор учинише, 0242    Ту наоде Петра Вукотића, 0243    Дервиш паша с војском на Ноздрама. 0244    Тада Петар војводе окупља: 0245    "Сад, војводе, ако Бога знате! 0246    "Видите ли силу у Дервиша, 0247    "Има војске четрдес’т хиљада, 0248    "У нас, браћо, четрдест стотина, 0249    "Можемо ли заметнути кавгу, 0250    "И царевој сили одољети? 0251    "Да је мајка родила јунака, 0252    "Да до Гацка широкога пође, 0253    "Да уводи Гацко и паланке, 0254    "На Ништице да им ударимо, 0255    "Да Дервишу џаду затворимо, 0256    "Лако бисмо њега потиснули, 0257    "И његову оборили грађу." 0258    Ко чујаше, они не хоћаше, 0259    Ко не чује, многи отић’ ћаше. 0260    У ријечи коју говораше, 0261    Док ето ти дели перјаника, 0262    Од Грахова Шаиновић-Рада, 0263    На рамену везена шишана, 0264    И војводи Петру говораше: 0265    "Ја ћу тебе вјерно послушати, 0266    "И поћи ћу Гацку широкоме, 0267    "Уводићу Гацко и паланке, 0268    "Ја ћу своју изгубити главу, 0269    "Чекаћу те док огрије сунце; 0270    "Ако тебе абера не дође, 0271    "Ни ме чекај, нити ми се надај." 0272    Таде Петар Раду говораше: 0273    "Чујеш, Раде, од крајине крило, 0274    "Ако здраво до Цетиња сађем, 0275    "Молићу се на Цетињу књазу, 0276    "Вишу ће ти примакнути плату." 0277    Да ви’ш Рада родила га мајка, 0278    Ето њега ноћно низ планину. 0279    Кад до Гацка широкога дође 0280    Све су поље коњи притиснули, 0281    Који гоне војничку контраду, 0282    Све на њима рана и џебана, 0283    Кириџије јеглен заметнуле: 0284    Савијајте коње на ливаде, 0285    Е нам сјутра ваља уранити, 0286    На крваву Дугу поитати, 0287    Е је турска погладњела војска. 0288    А то Раде и слуша и гледа, 0289    Милије му од свијета било, 0290    Па ето га натраг уз планину. 0291    Љуто му је додијала жеђа, 0292    До бунара воде долазио. 0293    Ту находи Ђока и Јована, 0294    Све им што је и како је каже. 0295    То Јовану врло мило било. 0296    И још њима Раде говораше: 0297    "Сјед’те, браћо, код воде бунара, 0298    "Док до Петра војеводе пођем, 0299    "Докле сване, довешћу ви војску, 0300    "На Ништице да им ударимо." 0301    У Стозима у ордију дође 0302    Под чадором Петра Вукотића, 0303    Све војводе на совјету нађе, 0304    Њима Раде добро јутро виче, 0305    Војводе му добром одазивљу. 0306    Дадоше му плоску и ракију, 0307    Док се мало Раде одморио. 0308    Војвода му Петар проговара: 0309    "Је’ ли, Раде, шићар уводио, 0310    "Хоће л’ брзо од боја котрада?" 0311    Раде њему прешио одговара, 0312    Све му што је и како је каже: 0313    "Ви чините сад како ви драго." 0314    Кад војвода Петар разумио, 0315    Он дозива два сокола сива, 0316    Баш од Чева харамбашу Пека, 0317    Од Грахова Пејовић-Николу: 0318    "Ви узмите хиљаду момака, 0319    "Од племена мијешајте војску, 0320    "А ето ви Ђока и Јована, 0321    "Они ће ви наред учинити, 0322    "А ја ћу вас од Дервиша бранит’, 0323    "Да би знао да ћу погинути, 0324    "Низ Дугу им индат пуштат’ нећу." 0325    То јунаци кад су разумјели, 0326    Од племена војску приватише, 0327    Још их Петар добро сјетоваше: 0328    "Ајте мудро низ планину мучке, 0329    "Да вас турска не привиди стража, 0330    "Док сађете на Ништице равне, 0331    "Крв пролите, зажалит’ немојте." 0332    Па их ето низ планину мучке, 0333    Кад сађоше на Ништице равне, 0334    Тек гранило од истока сунце, 0335    Ту находе Ђока и Јована. 0336    Војводама добро јутро вичу, 0337    Војводе им добром одазивљу. 0338    У ријечи коју говораху, 0339    Од града се отворише врата, 0340    А пођоше алајли барјаци, 0341    А за њима суварије љуте, 0342    На рамо им дугачке гаргије, 0343    А за њима војничке коморе, 0344    Наоколо беглук регемента, 0345    Те чувају војничке коморе. 0346    Тада рече војвода Јоване: 0347    "Саде, Пеко, страга од паланке 0348    "И за собом води Озриниће; 0349    "На сриједи, Пејовић-Никола, 0350    "И за собом води Граховљане; 0351    "А ја одох, браћо, до Злоступа. 0352    "Кад с’ одвоје задњи од паланке, 0353    "А кад први дођу до Злоступа, 0354    "Тада ћемо, браћо, ударити." 0355    Тако рекли, па се послушали, 0356    Па на троје раздвојише војску. 0357    Кад дођоше први до Злоступа, 0358    Одвојише задњи од паланке. 0359    Кад то виђе Пејовић-Никола, 0360    Ударио на сриједу снажно, 0361    Јован спријед, а Пеко острага, 0362    Завикаше гласом Црногорци, 0363    Стаде цика танкије пушака, 0364    Стоји буба сјајнијех мушкета, 0365    Загрмјеше топови с паланке, 0366    Земља јечи, ведро небо звечи, 0367    Модар пламен веже за облаке. 0368    На параде дочекују Турци, 0369    Бој бијаху, ма их не помага, 0370    Но су Срби кидисали снажно. 0371    То зачуо Дервиш на Ноздрама, 0372    Па им индат низ Дугу опрема, 0373    Ма му не да Вукотић војвода 0374    Су његова дванајес војвода, 0375    И остали храбри Црногорци, 0376    Огњем бије, огањ дочекује, 0377    Пала тама од неба до поља, 0378    Зачуди се у голији вила, 0379    Какви јади нађоше Дервиша. 0380    Бој се бије за девет сахата, 0381    Докле сунце на гору пануло, 0382    А у боју нестаде Турака, 0383    Таде Петар Богу се мољаше: 0384    "Боже, пушти вијар уз голије, 0385    "Да прећера у крајеве таму, 0386    "Да ја видим чија гине војска, 0387    "Чија гине, чија ли добива." 0388    Бог му пушти вијар низ голије, 0389    Те подиже у крајеве таму. 0390    Кад погледа Вукотић војвода, 0391    Од Турака ока жива нема, 0392    Црногорци добили поштење, 0393    Они носе на гомили главе, 0394    А ћерају коморе војничке, 0395    И у њима цареву котраду, 0396    Они носе многе рањенике; 0397    Доцкан дође војвода Јоване, 0398    Рони сузе низ бијело лице. 0399    Вукотић му ријеч говораше 0400    "Дај, Јоване, што си одоцнио?" - 0401    "Вукотићу, немој ме питати, 0402    "Данас су ми обломљена крила, 0403    "Сердар ми је Ђоко погинуо 0404    "Са Лазаром братом рођенијем." 0405    Вукотић га Петар разговара: 0406    "Нијесу ти, брате, погинули, 0407    "Но велики спомен оставили, 0408    "Да им душа код Бога почива." 0409    Ту погибе војске од Турака 0410    Свега на број три хиљаде равно. 0411    Црногорци кад се окупише, 0412    Рањенике своје намјестише, 0413    А јунаке мртве покопаше. 0414    Ту је српска заноћила војска, 0415    А на Ноздре паша и ордија, 0416    Замркоше без вечере Турци, 0417    О јаду се бјеху забавили. 0418    Нити смију низ Дугу одити, 0419    Нити могу оставит’ паланке, 0420    Напријед им путовања нема, 0421    А у Гацко бјежат’ не смијаху. 0422    Таде Дервиш ситну књигу пише, 0423    Вукотићу у ордију спреми: 0424    "Пушти мене низ Дугу крваву, 0425    "Да се Гацку широкоме вратим, 0426    "Ево тебе седам паланака, 0427    "И Нишића града на ћенару. 0428    "Чини, Петре, како ти је драго." 0429    Књига Петру у ордију дође. 0430    Кад видио што му Дервиш пише, 0431    Милије му од свијета било, 0432    Па Дервишу ситну књигу спреми: 0433    "Причекај ме на Ноздре, Дервишу, 0434    "Сјутра ћу ти ударити снажно, 0435    "Па ћеш знати што су Црногорци." 0436    Кад Дервишу ситна књига дође, 0437    Препаде се, срамота га била! 0438    Не см’је чекат Вукотић-војводу, 0439    Ни његове младе Црногорце, 0440    Него ноћно Дугом навалио, 0441    И утече Гацку широкоме, 0442    Он утече, ругат’ му се није. 0443    Кад свануло и грануло сунце, 0444    Таде Петар уређује војску, 0445    Да удари на Ноздре Дервишу, 0446    Кад Турчина нема ђавољега, 0447    Оставили цареве паланке. 0448    Вукотић се наљути војвода, 0449    Па завика храбре Црногорце, 0450    Обалише седам паланака. 0451    Слава Богу и светоме Луци, 0452    Кад низ Дуге утекоше Турци, 0453    Част и слава Петровићу књазу, 0454    Свијетле му на прсима арме, 0455    На совјету међу краљевима, 0456    Кад на Дугу предоби поштење.